Sloboda Online

Поштована господо,

Обраћам вам се због тога што сам пре неколико дана, на моје велико изненађење, дознао да је СЛОБОДА у бројевима 1994 и 1995 штампала делове веома малициозне и увредљиве рецензије мог романа Албион, Албион од стране извесног господина Милослава Самарџића, кога ја не познајем, али о коме сам сазнао да је неко време био уредник сада угашеног часописа ПОГЛЕДИ, штампаног у Крагујевцу.

Пошто је мој принцип да се са књижевним  критичарима (ако се господин Самарџић може уврстити у ту категорију) лично  не расправљам око њихових виђења мог креативног опуса (а он досад укључује шест историјских романа који су сви од реда добили знатна признања и у земљи и у Дијаспори), обраћам вам се, јер мислим да је фер да се у било каквој полемици у одговорној штампи, читалачкој публици изнесу и меродавна мишљења оних који поменути субјекат виде и оцењују у сасвим другојачијем светлу. Зато ћу вам у овом писму цитирати и одломке из рецензије познатог српског књижевног критичара, Драгоша Калајића, која је изашла у часопису ДУГА (25. фебруара 1995., стр. 70), одмах после првог издања Албиона, 1994. године. На тадашњој промоцији тога дела у Римској дворани београдске библиотеке су се о њему веома позитивно изразили и двојица наших познатих академика, ликовни уметник Мића Поповић и врхунски писац Милорад Павић. Ја исто тако имам и још бар десетак сличних изузетно позитивних оцена тога романа из каснијих година, писаних од стране других водећих критичара мога књижевног дела и у Србији и у Дијаспори. О мом роману господин Калајић каже:

"Уједињујући  врсна познавања новије европске историје, архива тајне дипломатије, ратоводства и психологије са изванредним књижевним даром, Никола Моравчевић је осветлио сву подлост политике Савезника према српском народу и остварио дело достојно најбоље традиције романа. ... аутор је на сцену свог романа извео низ историјских ликова, од Краља Петра и његове мајке, преко Слободана Јовановића и Драже Михаиловића, до Винстона Черчила и Ентони Идна, Адолфа Хитлера и Јосипа Броза. Упркос мноштва мобилисаних ликова и просторних ограничења, Моравчевић успева да сваки предочи веома упечатљиво и целовито, индуктивном техником описа својственом великим романописцима XIX столећа, попут Лава Толстоја. Ваља истаћи да Моравчевић поседује и ретку врлину која одликује само највеће писце: премда је очито где су у арени света његове наклоности, он се и према најмрскијим историјским фигурама понаша као прави gentleman. ... Са становишта библиофилских сврставања, Моравчевићево дело треба, након лектире, одложити на полицу такозване "политичке “faction-fiction” књижевности, крај остварења најславнијих писаца таквог рода, дакле крај Младих лавова Ирвина Шоа или Ветрова рата Хермана Воука. ... И то је чињеница која сама по себи сведочи о тежини задатка који је преузео и одлично извршио Никола Моравчевић. Његово дело достиже па и надмаша највише домете врсте о којој је реч."

Мислим да би било поштено од стране вашег листа да уз трећи део Самарџићеве рецензије Албиона, који треба да изађе 10. марта, штампате и ово моје писмо уредништву, јер ме неистинита и изузетно тенденциозна, јавно изнесена осуда мог дела од стране овог човека и изненађује и вређа.

А сад  ћу да пређем на специфичне детаље чланка који је СЛОБОДА прихватила и штампала, а који у потпуности искривљују и  главну тезу и фабулу и описе личности мога дела. Почећу од новинског наслова "Господин Тито и друг Дража" и поднаслова "Зашто нам из српске емиграције долазе књиге које као да су писане у Србији под Брозом." Ти умеци нису саставни део Самарџићеве рецензије, него очигледни уреднички додаци, иако у заглављу листа пише да "сви чланци обавезују само писца, а не лист Слобода, Редакциони одбор и С.Н.О." Питам се како би се на такве уредничке уметке гледало у судском процесу против клевете, иако тако нешто није у мојој природи. Додуше, наш знаменити писац, Милош Црњански, је баш то више пута урадио, али мој узор је увек био Иво Андрић и такав ћу највероватније остати и до краја свог живота. Али вам се зато овим писмом обраћам у одбрану своје части, која се таквим инсинуацијама незаслужено блати, јер ја у овој земљи нисам нека безлична особа, него познати писац и међународно цењени научник, који је на Илинојском државном универзитету био оснивач и дугогодишњи шеф Одсека Славистике са једи-ним Програмом српских студија у целој земљи, као и оснивач и 14 година главни уредник јединог америчког научног часописа о српској култури Serbian Studies и коначно и као седмогодишњи проректор тог универзитета, што је познато широм српске Дијаспоре у Америци. Сем тога, син сам Краљевског југословенског официра који је до смрти остао веран својој војничкој заклетви, чиме се ја и данас поносим. А и сâм сам по убеђењу монархиста, који је као члан Крунског савета безброј пута до сада цитиран у штампи као упорни поборник легалне рестаурације монархије у Србији, која је бесправно угушена комунистичком диктатуром после Другог светског рата.

У самом Самарџићевом чланку, главна поента пишчеве  замерке мени је да ја позитивно  осликавам Тита, партизане и Немце, а да ниподаштавам  ђенерала Дражу  Михаиловића, четнике и Британце, што је по било каквом објективном мерилу лаж. Нико до сада ни од стране критичара ни од стане читалачке публике није мој роман тако видео и тумачио, иако је Албион за последњих 16 година штампан у четири посебна издања три различите водеће издавачке куће у Београду (С. Машић, Стубови културе и Архипелаг). Лик ђенерала Драже је у мом роману један од најпозитивније приказаних. Исто тако, Самарџићева изјава да су британски обавештајни СОЕ официри који су потајно радили за комунисте, у мом делу најафирмативније приказани од свих Британаца је гнусна лаж, пошто су најпознатији од њих, Клугман, Филби и Хадсон најнегативнији ликови у целом роману у односу на ратно стање у Југославији. Просто запањен до које мере су судови господина Самарџића умишљени и малициозно усмерени да ме изблате, ја не желим да губим време спекулишући да ли он то ради из неке личне суревњивости или по жељи неког другог, али мислим да ни као човек, ни као познати научник, ни као угледни српски савремени писац, ја такве увреде не заслужујем.

Искрено ваш,

Никола  Моравчевић