Пише: Новка Илић
Графити по Ужицу „сви у Крагујевац“ само су део испољеног незадовољства планом поделе Србије на пет статистичких региона који је потекао из Министарства за економију и регионални развој, и усвојен у Паралменту 5. маја у форми измена и допуна Закона о регионализацији Србије.
Опасност на повратак статуса „турске касабе“
„Уколико Ужице буде заједно у једном региону са Крагујевцем, онда губи реалне шансе да буде центар региона. Пројекти од кључног значаја за општине Златиборског округа и Ужица, биће у другом плану у односу на приоритете Крагујевца. Варају се сви који мисле да ће Ужичани скрштених руку посматрати измештање кључних институција у Крагујевац и друге центре, и тиме добровољно прихватити економско назадовање и повратак на статус турске касабе“. Идеја о административној подели Србије на регионе присутна је већ неколико година, а само у току прошле године на ову тему објављено је на стотине новинских текстова. Скупштина Србије 8. јула прошле године усвојила је Закон о регионалном развоју којим је тада било предвиђено да Србија има 7 региона, од којих је један, покрајина Војводина. Неколико месеци касније Влада Србије усваја мапу са седам региона добивши претходно зелено светло од Европске уније која предвиђа да статистички регион може имати минимално 800.000 становника,а максимално 3 милиона. Тако је „ново административно територијално одело Србије“ „сашивено“ уз помоћ Европске агенције за статистику имало Београдски, Централни, Западни, Источни, Јужни, Регион Војводине и Регион Косова и Метохије. Ужичани су се тада понадали - центар Западног региона, биће- ко други, до град Ужице. Већ сутрадан, по објављивању ове владине уредбе у „Службеном гласнику“ дошло је до политичке буре коју су изазвали бошњачки политичари из Новог Пазара, јер им је раније неко обећао да ће свих 6 општина из Санџака, односно Рашке области, бити у једном статистичком региону. Примером бошњачких политичара, одмах су кренули и лидери Мађара, тражећи да општине Ада, Кањижа и Сента буду припојене Севернобачком округу са центром Суботица. Огласили су се и Албанци на југу Србије, тражећи да Прешево, Бујановац и Медвеђа буду субрегион у Јужном региону. Такође у том периоду мештани Лознице тражили су да се на подручју Мачванског округа формира посебан Подрињски округ са Лозницом као центром. Поделом на 7 региона нису били задовољни ни становници Ћуприје, Параћина, Јагодине. Упућенији тада јавно су поставили питање: зашто муслимани, а сада Бошњаци из Новог Пазара и Тутина нису пре 18 година реаговали када су се нашли у Рашком округу, а друге три општине нашле се у Златиборском округу, зашто тада Албанци са југа Србије нису тражили да буду субрегион, зашто тада није Ади, Кањижи и Сенти сметало да буду у оквиру Севернобанатског округа? Но, та питања мало кога су бринула, а уместо одговора, фебруара ове године министар Млађан Динкић предложио је да се децембарска мапа Србије на којој се честито није „ни мастило осушило“ мења. Уместо 7 статистичких региона, Динкић је скројио Србију са 5 региона, и то: Регион Војводина, Београдски регион, Регион Шумадија и Западна Србија, Регион јужна и источна Србија и Регион Косово и Метохија. Ову нову статистичку рашомонијаду Динкић је образложио тиме да није био циљ да се грађани Србије деле и групишу по националној основи, већ да се формирају статистички региони у функцији равномерног развоја и што ефикаснијег коришћења претприступних фондова Европске уније. Нови „кројачи“ статистичких региона не објаснише како то њихови експерти и чланови Владе нису знали у децембру прошле године када се Србија делила на 7 региона. А само наивнима није јасно да су притисци Бошњака уродили плодом, уосталом од њиховог присуства у владајућој коалицији зависи опстанак Владе Србије. Заправо, иако је постојало уверавање да се неће испунити захтев Бошњачког националног већа и да се у региону Шумадија и Западна Србије неће формирати посебан субрегион са центром у Новом Пазару, општине Нова Варош, Прибој и Пријепоље у којима је око 70% српског становништва ни по коју цену нису хтеле „под капу Новог Пазара и Бошњачког националног већа“ који желе групацију 6 општина Санџака, по националној и верској основи. Али, сада посредно, у Региону Западне Србије и Шумадије, свих 6 општина Санџака су заједно. Због тога је након усвајања поделе Србије на 5 статситичких региона, лидер Бошњачке листе за европски Санџак, министар без портфеља у Влади Србије, Сулејман Угљанин изјавио да је подела на 5 региона изванредно решење јер Бошњаци живе у једном региону. Професор Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику сматра да је новом регионализацијом боље избалансирана Србија, а историчар Здравко Терзић председник Извршног одбора Друштва „Стара Рашка“ сматра да је закон о регионалном развоју лоше урађен и да га треба изнова урадити: „Нажалост, као и до сада, ово је удовољавање захтевима одређених странака и етничких група. Ово удовољавање бошњачким странкама нема везе са економијом, како се тврди. Бошњаци желе аутономију, не водећи рачуна шта желе Срби. Живи били па видели, оваква регионализација неће на добро изаћи“.
Борба за центар региона
Два-три месеца пре усвајања регионалне поделе Србије на 5 региона, Ужичани су упозоравали да се не сме дозволити формирање санџачког субрегиона, а у томе су врло гласне биле општине Прибој, Пријепоље и Нова Варош које су годинама окренуте ка Ужицу као административном центру, а не ка Новом Пазару. Такође, Ужичани су захтевали да Ужице мора бити центар свеукупног развоја Западне Србије коме гравитирају општине Ариље, Бајна Башта, Пожега, Косјерић, Чајетина и Сјеница. Инсистира се на принципу да нема цепања постојећих округа уз захтев да се кроз поступак децентрализације заустави процес измештања седишта јавних институција из Ужица у друге центре . „То није децентрализација, већ стварање још једног заобилазног пута до Београда. На питање које председници општина из Западне Србије и ја постављамо јесте шта људи из Нове Вароши, или Лознице имају да траже у Крагујевцу. Чак и ако оваква подела Србије заживи, она неће имати никакву практичну функцију, новим планом децентрализације створиће се спорији пут до новца и инвестиција“, каже ужички градоначелник. Посланички (страначки) став о регионализацији Наташа Мићић, ужичка посланица нову регионализацију Србије окарактерисала је катастрофалном: „Ми у Ужицу новом поделом заиста губимо као регион и ми ћемо имати тутора у облику Министарства економије и регионалног развоја и Националне агенције за регионални развој, а тај тутор је Млађан Динкић. Ако могу Војводина и Београд самостално да партиципирају и одлучују, не видим зашто се иста шанса не пружи и осталима“. У исто време Мићићка подсећа на одлазак централа јавних предузећа у друге центре у последњих пет година, а до сада из Ужица „отишла“ су седишта ЕПС-а, Поште, Телекома, Железнице-Вуча возова, Војне команде, Југопетрола.
„Ужичка прича о губљењу центра региона је бесмислена...“
Последњих месец дана Ужичани незадовољни одлуком да се налазе у статистичком региону Западне Србије и Шумадије, „збијали су редове“ и најпре су организовали испред зграде градске самоуправе протест тражећи да Ужице буде центра региона, а затим је почело прикупљање потписа против нове регионализације Србије. До краја маја сакупљено је око 30.000 потписа у неколико општина Златиборског округа, а највећи број потписа сакупљен је у Ужицу, Прибоју и Пријепољу. Они су предати у Парламент Србије, и тражи се нова посланичка расправа и нови план регионализације који предвиђа Ужице као центар региона. Ужичани, како кажу, немају ништа про“Сви у Крагујевац” тив Крагујевца, али више воле свој град: “Ужичани су незадовољни што Закон о регионализацији Западну Србију припаја Шумадији, због чега Ужице неће бити центар региона“, каже председник Градског одбора Демократске странке Србије, Тихомир Петковић. У међувремену агилни министри Млађан Динкић и Верица Калановић обишли су Прибој, Пријепоље, Ужице, Пожегу, и „тумачили“: “Статистички регион који дефинише Закон о регионалном развоју Србије, дефинише територију која ће у наредном периоду моћи да конкурише пред Европским фондовима. Статистички региони немају центар, па је ужичка прича о губљењу центра региона, бесмислена“. „Да ли ће Србија као држава, бити изложена новим искушењима и новим трагичним поделама? Ужичка прича о регионализацији није завршена, опозиција уверава да уколико буде потребно, наставиће са прикупљањем потписа, власт тврди да се ништа битно не мења, а упућенији грађани питају се колико ће та нова регионализација утицати на квалитет њиховог живота. На ово питање нико до сада није дао конкретан одговор. Очито да се у Ужицу на питању регионализације почела припремати нова предизборна платформа. Јер, о потреби децентрализације друштва и економије Србије још увек се не разговара озбиљно, све је пуко политикантство и подилажење неким страначким интересима, само не потребама грађана Србије. Оно што је сада очигледно, а то је – далеко је дан када ће Србија бити децентрализована и ослобођена од београдизације.
...
Остатак текста у Слободи.
Формулар за претплату
