Sloboda Online

Пише: Срђа Трифковић

Док се већина западног света утркује у јаловом удварању исламистима, што најгрубље долази до изражаја са уздизањем сребреничког „геноцида“ у статус недодирљиве догме, из Холандије нам стижу добре вести. На прошломесечним општим изборима, антиџихадистичка Партија за слободу (ПВВ) постигла је велики успех и постала трећа по снази странка у парламенту у Хагу.

Председник те странке Герт Вилдерс – коме се иначе суди у Амстердаму зато што пориче “мирољубивост и толерантност” ислама – изјавио је да је “Холандија је изабрала више безбедности, мање криминала, мање имиграције и мање ислама“.

„Мање ислама“ је кључ за разумевање онога шта се догађа у Холандији и другим западноевропским земљама. Уз финансијску кризу, економску политику, социјалну заштиту и остале редовне изборне теме, овог пута је проблем исламске имиграције играо битну улогу. Највећи губитник на изборима је премијер Јан Петер Балкененде. Његов пораз добрано је заслужен. Његова влада предњачила је у оптуживању Србије за сребренички “геноцид”. Пре шест година, Балкененде је одмах после џихадског убиства филмског редитеља Теа ван Гога на амстердамској улици рекао како се “ништа не зна о мотивима убице” и позвао је нацију „да не жури у доношењу закључака“. То што је убица носио арапску одору и исламистичку браду и викао “Алаху акбар!” Балкенендеу није био никакав показатељ.

РАМАДАНОВ ИМПЕРАТИВ – Балкенендеов пораз је такође узрокован домаћим проблемима, али кључ његовог пораза је његова безусловна попустљивост агресивном џихаду. Његове исламофилне идиотарије више нису прихватљиве све већем броју холандских бирача. Стари континент се буди, иако полако, свестан могућности да ће до 2050. године у западноевропским земљама млади муслимани чинити више од четвртине становништва испод 30 година старости. Милиони исламских имиграната већ сада живе физички у Европи, али у свом одвојеном свету који никакве везе нема са културом, традицијом и нормама земаља-домаћина. Они, штавише према тим земљама имају одбојан, охол и непријатељски став.

Данашња „Уједињена Европа” мисли да ће порицањем сопствених институција, обичаја и наслеђених вредности купити благонаклоност исламских дошљака. Они, пак, “мултикултурну толеранцију” виде само као оруђе за постизање доминације. Тако један од идеолога европског исламизма, професор Тарик Рамадан, инсистира да муслимани на Западу треба да се понашају као да су већ сада у већинској муслиманској заједници: никакво прилагођавање староседеоцима не долази у обзир. Муслимани у Европи по Тарику Рамадану имају право да живе по својим обичајима и нормама, укључујући шеријатско право, а земље-домаћини су дужне да поштују тај њихов избор у име западних принципа толеранције.

Та и таква либерална толеранција није ништа друго до средство за самоубиство Запада. Холандски гласачи, који традиционално спадају међу најлибералније у Европи, напокон почињу да сагледавају погубност политике својих досадашњих лидера. Они морају да буду уклоњени са позиција моћи да би њихова нација опстала.

СУМОРНИ РОТЕРДАМ – Енглески писац Хилер Белок се још 1938. године питао „да ли ће ток времена исламу вратити снагу наоружаног Мухамедовог света и раздрмати доминацију Европљана - још увек Хришћана – и поново се појавити као највећи непријатељ наше цивилизације?“ Седам деценија касније, иста претња присутна је у Великој Британији, Француској, Немачкој, Италији, Скандинавији, Канади, Америци. Слабост Запада има два примарна узрока. Један је губитак вере, а други је елитистичка одбојност према свим формама националног идентитета Европљана, насталим на заједничким историјским сећањима, прецима и културним узорима.

Вилдерс је раздрмао тај елитистички консензус, који тврди да су неограничена имиграција из земаља Трећег света, “мултиетничност” и непрекидни раст огромне муслиманске дијаспоре на Западу, трајна и непроменљива чињеница.  У Холандији су плодови тог консензуса више него видљиви. Гибон је могао имати на уму данашњи Ротердам, када је писао о паду Рима чије су се масе претвориле „у одвратан и јадан народ“.

...

Oстатак текст у Слободи