Овде у Америци служење као поротник на суду узима се врло озбиљно, или, бар тако нам је речено оног првог дана у суду. Само да се региструјеш као поротник узима силно време, а онда вас нагурају у једну велику салу ради такозване оријентације. Нисам бројао али сам проценио да нас је ту у тој великој соби било преко три стотине.
Ради се о људима, а баш то ме највише заголицало и заголицало моју радозналост. Било је ту људи сваке врсте, свих занимања и изгледа. А начин облачења? То је прича за себе. Људи у фармерицама, шорцевима, спортским мајицама отсечених рукава од којих су неке биле чисте и уредне, а друге избледеле и прљаве. Било их је и у лепим, скупим оделима и ципелама које су биле тако лепо угланчане да си могао да се огледаш у њима.
Служио сам ја као поротник и пре али ми још увек не иде у главу како се тај систем одржава и како функционише. Избор поротника за одређени судски случај је такође дуг и компликован процес. Да се разумемо, постоје две странке у свакој парници, постоје оптужени, и они који оптужују. Зависно од озбиљности случаја и дубине џепова парничара могуће је да по неколико адвоката заступају сваку странку, такозвани стручњаци, специјалисте, успешни адвокати који обећавају најбољи и најуспешнији исход парнице за своје клијенте. Да би се стигло до избора дванаест поротника (криминални случај), после серије питања упућених сваком будућем поротнику, срећан си ако све то не узме мање од два дана. Коначно, ова група обичних грађана, и оних необичних, треба да одлучи кривицу или недужност оптуженог. У оним крајњим случајевима ради се о животу или смрти оптуженог.
А то ме заиста фасцинира у целом легалном систему овде у Америци. Како може особа која игра карте, прича све могуће вулгарне и неукусне вицеве за време ручка, или у оној великој заједничкој сали, како може та иста особа да донесе одлуку која ће да одлучи нечији живот?
Пре свега, сваки сведок се закуне да ће да говори истину, а када би то заиста било тако онда би парнице биле брзо и кратко одлучене.
- Поштовани судијо, говорим вам истину !
- Није, поштовани судијо, лаже лопов !
Лагање под заклетвом није ништа нарочито за поједине људе, можда за већину њих, ако ће та лаж да послужи повољном исходу и решењу њиховог проблема.
А баш то је оно што отежава рад пороте и условљава дуге часове и дискусије у поротничким собама. Речено нам је да своју одлуку базирамо само на чињеницама при сведочењу и законима које нам је судија објаснио. Нема ту места за симпатије и свиђања или несвиђања сведока у парници.
Госпођица са голим стомаком и господин у оделу из три дела морају да своја образовања и искуства ставе на страну и гласају равноправно и сагласно пре него ступе пред судију и доставе му своју (једногласну) одлуку.
...
Остатак текста у Слободи
Формулар за претплату
